Sastoji se iz jednog specijalnog kondenzora i tzv. objektiva sa faznim kontrastom , ovime se dopunjava standardni nefazni mikroskop. Slika dobijena na ovakav način je kontrastna i zbog toga se naročito koristi za posmatranje istanjenih, za podlogu priljubljenih ćelija i veoma tankih (0,1–1 µm) neobojenih preparata. Zahvaljujući kontrastu uočljiviji postaju delovi različite debljine, ispupčeniji postaju preseci, lakše se primećuju razlike u debljini. Postupak je izuzetno osetljiv na tačno centralno postavljanje što omogućava blendézett okular. Ovu metodu prvi je opisao holanđanin Frits Zernike 1934.